Prilično je bio trijezan, poprilično usamljen. Magla oko uma lagano se svodila u ustajalu vodu… i nekako je znao da mora da se pomjeri. Iz sebe, dabome… jer, već je prešao pedeset kilometara da bi stigao ovdje. Prostori nisu bili problem. Golemi bjehu milimetri gdje dušu treba preći… prevariti, da se razdiše. Za to nije imao prste načina…
Oko njega gomila. Pijane face, žene u ljubootpornoj šminci, i napaljeni muškarci. Doduše, kuća je oduzimala dah. Stara, ogromna. Restaurirana kao da je nova… zapravo, kao da je doček 1822. Miris premazane paučine i mahagonija nadjača apu piva.
Pogleda u telefon, još pola sata do ponoći, tada će cika da zaurla ko da se pare zmajevi i naglo popusti. A onda novi talasi alkohola i ona blesava ubijeđenost da smo se resetovali. I da se vrijeme vraća unazad sa korpom novih šansi. Iluzija. Dva dana nakon toga, svi će biti još gore isti.
Drugari mahnuše da im se pridruži. Našli su čopor. Neke cure su zamotavale uvojke iza ušiju i pravile se da im je to prvo piće… a oni prvi momci. Odmahnu gestom “eto me poslije” – jer mu pažnju privuče nasmijano stvorenje ispod lampe, u dubini prostorije.
Patio je od raznih zajebancija, svaki šamar straha i nesigurnosti primao je iz časa u čas, ali mu ljubavne kuraži nije falilo – zbog treninga odbacivanja koje je odradio kad je bio klinac, pa je odrastanjem sve lakše bilo pokušati, makar dobio “korpu” prije nego zausti.
– Lijepo si raspoložena. – iskežen se primicao.
Ona ne bi sigurna kome se obraća, pa se zbunjeno okrenu… no kad vrati pogled, osmijeh joj bi drugačiji, sramežljiviji – orumeni joj obraze.
– Jesam. Volim slavlja. Nove godine. Željna sam ih. Volim kad nam dođu ljudi.
– Ovo je tvoja kuća?
– Aha.
– Mora da ne znate šta ćete sa parama. – izreče i već se pokaja zbog gluposti.
No, ona se zakikota. Bože kako je djelovala nestvarno.
– Da. Moji imaju paruljina… šteta što njima ne umiju ništa više nego da kupuju i bježe.
– Razvedeni.
– Ne. Ali odavno rastavljeni. – dodirnu abažur lampe – Glume, da seka i ja ne bi primijetile.
– Izvini…
– Ma ništa bre. – Opet taj osmijeh divni.
– Ako će ti biti šta lakše… i moji su nesrećni.
– Hahaha! Hvala ti! Već mi je mnogo bolje!
– Vidiš, tačno znam šta ljude razveseli. – primače se bliže – A pazi ovo. Majka ima ljubavnika koji je pravni zastupnik očeve firme… a tata je od skora srećno zaljubljen. Sreo ga je u teretani. Sad često idu “na pecanje”.
– Aoj!
– I svi se pravimo da ništa ne znamo. Da vidiš tu nelagodu kad su slave… pa se držimo i ljubimo ikone, a gosti kažu “primjer ste porodične idile”.
– O, baš mi je žao… – dotače ga do dlana, taj tanani hladni dodir učini da se kičmom naježi – … I kao što ono kažu, bitno je da ste živi i zdravi.
– Da, moja baka je to stalno govorila. – pogled u njene oči poče da ga guli. Majmune, trema te hvata… ti se upravo zaljubljuješ. Budi normalan.
Neko dvoje, u žaru plesa, gurnuše ga i on se trznu put nje… bješe spretan da se na vrijeme dočeka, ali taj miris, njene kose… mahagoni, opi mu zenice.
– Divno mirišeš.
Bi zatečena, drugi put u nekoliko minuta… djelovalo je kao da ne zna gdje će. Ali, ispravi se… Gledali su se, i sve je moglo da nestane. Ova lastavica mu upravo donese proljeće.
No, iza njegovih ramena ugleda nekog, i u trenu svenu…
Okrenu se. Jedna djevojka se kikotala sa drugaricama.
– Ko je ona?
– Moja seka. Ona je ovo organizovala.
– Hoćeš kod nje?
– Ma ne… – tuga je iz nje kolala – … stalno je gledam.
Zaćuta. I sklopi dlan u dlan, pa ih pritisnu uz grudi.
– Vidi ovo. – nagonski krenu da je zaštiti i oraspoloži – Deset minuta do Nove.
Ozari se.
– Već?
– Da, idem da nam donesem piće.
– Ne treba…
– Eto me.
Nađe limenku piva… Ali, odluči se za dvije bočice soka. Jer, nije ona takva cura.
U povratku se jedva provukao kroz gužvetinu, pazeći da ne pokupi tuđi znoj… Sa razdaljine shvati da je nema. Potraži, ali od silnih glavetina nije mogao da dokuči.
Aha, eno joj sestra.
– Izvini… – okrenu se i ljubazno ga pogleda (o kako liče) – …Gdje ti je pošla seka? Nosim joj piće.
Najednom se vazduh pretvori u led. Grimasa bola i povrijeđenosti. Uteče.
Drugarica mu se pod nos podvi. Bijesna.
– Budalo jedna. Kakva je to grozna šala?! Sestra joj je umrla prije pet godina.
U međuvremenu, stiže Nova godina.
A sa njom i duhovi ranih rastanaka.
Milisav S. Popović
*** Priča, u formi kolumne, objavljena u dnevnim novinama “Dan”. Sva prava zadržana, i autorova i izdavača. Hvala vam na čitanju.
*** Ukoliko želite da redovno pratite kolumne, pridružite se zvaničnoj stranici na Fejsbuku: https://www.facebook.com/mili237